Duhovna poezija: bez voznog reda

tamo se putuje
bez voznog reda
bez karte i bez novca
a moj je kufer
odavno spreman
bez zlata i bez dvorca

tamo putujem sam
bez puno buke
ostaju mi samo
ove dvije ruke
u kojima nosim sve
moje dane i sne
radosti i muke

a kad se na cilj stigne
ostaje pitanje ovo:
– jesam li činio dobro
ispunio sveto slovo
i kaplju vode na dlanu
jesam li siromahu dao
na koljena pao
da mu ublažim ranu
ili su moji dani nestali u buri
u ritmu života
koji stalno žuri
u tom praznom vlaku
što nestaje u mraku

Adolf Polegubić

Slika: Frano Vugdelija